nedjelja, 19.08.2007.

Piece of my heart

Jutro se pojavilo vrlo brzo,a ja sam još uvijek bila slaba.Izmorio me jučerašnji događaj,iako nisam znala točno se dogođalo.Jedino čega se sjećam su glasovi u mojoj glavi.Još uvijek mi je nešto odzvanjalo.Sjetila sam se i da su spominjali Malfoya.Željela sam znati što je s njim.A kad sam se sjetila Blake-a,toplina mi je prošla cijelim tijelom.Mislim da je došlo vrijeme da budem sretna,da zaboravim Chada i sva njegova moljakanja.Nisam htjela da mi tužna prošlost upropasti lijepu budućnost.Odlučila sam pokušati uz Blake-a.Ustala sam se kako bi otišla na doručak,a prije toga obavila higijenske potrebe.Na putu do kupaonice čula sam Annu i Rona kako se svađaju.Ron joj nešto prigovarao u vezi s Harryjem,a ona je samo šutjela.Mogla sam zamisliti njen izraz lica.Dok mu nije rekla:
-Ako misliš da imam nešto s njim,stvarno si jadan-
-Nemoj poricati-
-Pa ti si jadan do bola.Kad ti kažem da nemam ništa s njim,onda valjda nemam-
-Promatram vas dulje vrijeme,stalno ga nešto trebaš.Tražiš izlike da budeš kraj njega.-
-Znaš to je.Smeta ti ako ja njega tražim za pomoć oko zadaće.-
-Želiš reći da sam ja ljubomoran?-
-Da,upravo to.I znaj više nećeš morati biti ljubomoran jer prekidamo.-
-Molim?!-
-Dobro si čuo,p-r-e-k-i-d-a-m-o-
-Ok,ti si na gubitku,a ne ja-
Pravila se da to nije čula,pa je na odlasku samo dodala:
-Sad je mala Halabeckica dobila priliku,pa će je možda znati iskoristiti.-
Kad je skužila da ih ja slušam,nije znala kamo bi pogledala,pa je brže-bolje izjurila iz spavaonice van.Nisam se htjela miješati između njih dvoje,ali znam da se vole.Ali nadam se da će to oni riješiti.

* * *

Doručak je prošao,a ja sam se uputila prema jezeru.Sunce je već počelo bacati svoje zrake,trava je bila prepuna rosnih kapljica,a u zraku se nadimao lijepi opojan miris.Željela sam čitavi dan provesti kod jezera.Osjećala sam se opušteno,mirno i bezbrižno.Jedino što me doista mučilo,bilo je što će se dogoditi s Malfoyem.Hoće li preživjeti da nam kaže tko mu je to učinio?
Dok sam hodala uz jezero i razmišljala o svemu,iza mene se stvorio Blake.Obasjan sunčevom svjetlošću izgledao je poput božanskog bića.Ništa nije rekao,nego se približio i poljubio me.Oči su mu sve govorile.Dugo smo hodali u jezero,pa kroz perivoj,a u jednom trenutku sam željela reći mu za Annu i Rona.Htjela sam da popriča s Ronom.Jer sam sigurna da je Anni sad teško nakon onoga što mu je rekla.Ali nisam se htjela petljati.Pogledala sam na sat,već je bilo vrijeme za početak prvog sata.I to viš ni manje,nego sat OOMS.

* * *
Sat je prošao relativno mirno,bez većih izgreda.Chase me tijekom sata stalno pogledava, dajući mi do znanja da mora popričati sa mnom.Mogla sam naslutiti da je riječ o Anni.Jedva čekajući da se oglasi zvono,prof.Lupin me zazvao i rekao:
-Potterica,danas ste nam u defektu-
-Na koji način to mislite?-
-Pa niste nam danas aktivni.Osvrnite se na Hermionu,Ivy,Sally-
-Oprostite danas baš nisam baš najbolje-pogledala sam Sally koja je preokretala očima,pa rekla.
-Aha,onda ćemo vas ostaviti na miru-reče.
-Ili ipak nećemo.Recite mi kako uništiti bauka?
-To je vrlo jednostavno.Uperimo štapićem u nj i viknemo Radikulus-
-Ipak će biti nešto od vas- podrugljivo će Lupin.
Potpuno sam se oglušila na to.Čemu da se živciram radi jednog profesora.Ubrzo se oglasilo zvono,a svi su čim prije izjurili iz učionice.A na vratima me uhvatila Sally.
-Ej,Potterice-
-Hey,kako se ono prezivaš?-pitala sam je,a pogledala prema Hermioni.
-Kao i ti.Potter,Sally Potter.-
-Aha.Nikad te prije nisam primjetila.-
-Ma nemaš beda,ja sam nova,pa me nisi mogla ni primjetiti.-
-A kako da znaš za mene?-
-Svi su pričali o onome jučerašnjem događaju.Sjećaš se?-
-Dakako.-
-Aha.Znači istina je.-
-Što je istina?-
-Ma ništa,ništa.-
Izgledala mi je vrlo,vrlo čudno.Kao da nešto istražuje.Nije ulijevala baš neko povjerenje.Odlučila sam imati s njom što manje kontakata.Što manje,to bolje.Čak mi je i Hermiona to sugerirala.Na hodniku me zaustavila i ispričala mi što ju je sve Sally ispitavala.Tko li je ta Sally.Valjda nije neka špijunka ili nešto drugo.Rekla sam Hermioni da ću pokušati istražiti što je na umu toj Sally ili kako se već zove.

* * *
Predvečer je u društvenu uletila Sally,ljuta kao furja.Izgledala je kao demon iz neke drevne prošlosti.Vikala je nešto na posebnom jeziku.Posve nerazumljivo jednom prosječnom učeniku 5. ili 6.godine.Sve me više nagnalo to da istražim što ona uopće sakriva.Razbacala je posteljinu,podrapala jastuk.Uzel a je nož,te je razredala madrac.Činilo mi se da nije našla nešto što joj je važno.Ron ju je samo ukiseljeno promatrao.Sigurna sam da su mu se u glavi vrtjele da otkuda je ova opala.Dok je skužila da onoga što traži,stvarno nema.Onda je opet izjurila iz spavaonice,i opet nešto vikala.
Ron i ja smo se samo pogledali,pogledi su nam govorili isto,a to je da moramo otkriti što to ona skriva.
-Večeras krećemo u akciju-rekao je.
-Ok,večeras.Samo se moram dogovoriti s Blake-om kad ćemo se nać.-
-Oooopppaaa.Ti i Blake.Bilo je i vrijeme.Blake već neko vrijeme pokušava razgovarati s tobom.Čak je i mene pokušao nagovoriti da te pitam jel bi htjela biti s njim.-
-Čovječe!Tebe je tražio?Nemogu vjerovati.-
-Čini mi se da mu se fakat sviđaš,pokušajte.Zašt ne!-
-To je već rješeno.Prohodali smo.-
-Blago tebi-pogleda prema prozoru.
-Sigurna sam da ćete se ti i Anna pomiriti.-
-Čula si je što je rekla.-
-Jesam,ali gledaj.Pa neće ti ona reć,prekinuli smo,ali pomirit ćemo se.-
-Pokušat ću ja nešto napraviti.Može?-
-Ajde može.Stvarno ne želim da prekinemo.I kakva ona mala Halabeck.Slytherinski šrot.-
Oboje smo se nasmijali njegovoj izjavi.Bilo mi je žao Rona.Znam daiskreno voli Annu,pa nisam mogla dopustiti da oboje pate.Zato sam odlučila razgovorati s Annom,a Blake s Ronom.Smislila sam izvrstan plan.

* * *
Kad se društvena ispraznila,predložila sam Blake-u plan na koji čemo ponovno spojiti Annu i Rona.Malo je nevoljko prihvatio jer je želio više vremena provoditi sa mnom.
-Znači,odem do Rona i pitam ga je želi do Hagrida.A ti ćeš to isto pitati Annu.A kad ćete krenuti,onda ćeš izmisliti da si nešto zaboravila i otići nstrag u školu,a takvo nešto ću i ja reći.A njih dvoje će se sresti kod Hagrida.-
-Točno tako.Ovo mora uspjeti.-
-I hoće.-
-Idi sad do Rona i reci mu to.-
Kad je Blake otišao,otišla sam u spavaonicu,nisam ni slutila da ću na krevetu naći pismo koje će mi pojasniti ponašanje jedne osobe.Bez previše razmišljanja sam otvorila pismo,nabrzaka sam pročitala njegov sadržaj.Isprva sam mislila da je to nečija sprdaljka,no nije.Pisalo je:

Delila,

Imamo nešto što će te zaista zainteresirati.Vezano uz tebe i Sally.Slučajno smo našle na njezin komodi u spavaonici.Zato te molimo da se hitno nađemo jer bi ti to nešto dobro došlo,barem u tvoju korist.Odlučile smo to prvo pokazati tebi,a onda Dumbledoreu.Samo ti možemo reći da je to pismo u kojem je natuknuto,ali nekako spetljano.Dođi u glavnu sobu za prefekte,tamo nas nitko neće vidjeti.

Will & Constanca

Nisam ni trenutka dvojila,nego sam otišla do sobe za prefekte,a tamo su bile te dvije cure(Will i Constanca).
-Delila,ti?-pružila sam ruku.
-Will,a ovo je Costanca.-također pružajući ruku i pokazujući na Constancu.
-Ok.Što to imate da bi meni pomoglo?I na koji način?-pitala sam gledajući oko sebe jer nikad prije nisam imala prilike biti u glavnoj sobi za prefekte.
-Pa ovako.U spavaonici naše sobe u Gryffindoru,našle smo pismo naslovljeno na Sally Potter.Nismo mogle odoljeti,a da ne pročitamo što piše.Kad smo otvorile,jednostavno nismo mogle vjerovati.Evo ti pismo,pa pročitaj.Najbolje da sama otkriješ što krije ovo pismo.-
Pružile su mi pismo,čak nisam imala snage da ga prihvatim.Pomišljala sam što su saznati.Otvorila sam pismo koje je bilo podulje,pa krenula čitati:

Sally Potter,

ili Sallwera Judy Black Ziops.Sama znaš da ti je Delila sestra i što je učinio Dumbledore vašoj mami prilikom jednog posjeta.Izgovorio je onu strašnu kletvu,ali nije znao da vaša majka nosi blizance.Nosila je vas dvje.A on je bacio kletvu neznajući to.Kletva je djelovala samo na jednu,i to na Delilu.Nemoj uprskati stvar.Moraš se zbližiti s njom i pokušati ti je dobiti na mračnu stranu.Znaš da moramo maknuti Dumbledore-a kako bi se osvetili za sve što je učinio.Da se to nije zbilo,sada bi bili sretna obitelj.Razgovoraj i s Wendwerom.Morate Delilu dobiti na našu stranu.Ona nam mora pomoći.Bez nje to sve neće ići.Pokušavajte na sve strane.Ne zanima me.Ako je nećete pridobiti na našu stranu,znate što vam slijedi.Smrt.I same znate kako je moguće oživjeti Malfoya,a o tome ni riječi nikome.


Sirius

Neko vrijeme sam samo piljila u prazno,emocije su mi bile prevelike da bih mogla išta izustiti.U glavi mi je prštalo milijun pitanja,ali riječi nisu izlazile.Biti u saznanju da nisam sama,a još više da imam sestru blizanku.I još jednu stariju sestru.
-Sally i Wendy su mi sestre.-izustila sam jedva otvarajući usta.
Will i Constanca su samo šutile.Nije željele ništa reći.Znale su da Sally zna kako oživjeti Malfoya.
-Ostavite me samu.O ovome ni riječi.Ste čule?-
-Nećemo nikome reći.Na tebi je ta odluka.-reče Will.
Kad su otišle,suze su mi potekle samo od sebe.Poželila sam vrištati,umrijeti.Doslovno sam željela da sve nestane.Prihvatiti činjenicu da imam sestru blizanku i da je ona možda ono učinila Malfoya,bila je neprihvatljiva.Otkad sam saznala da mi je Sirius otac,otada nemam mira.Sanjam čudne stvari,ljudima oko mene događaju se razne neprirodne stvari,saznajem za još brdo stvari za koje uopće nisam nikada znala.Zar je to tek početak?
Obrisala sam suze,otišla u Gryffindorske prostore,a tamo nisam srela nikoga.U spavaonici također nije bilo nikoga.Legla sam na krevet,pokušala malo spavati.Da se odmorim,ali nikako nisam mogla.Misli su mi odlutale,stalno sam mislila na Sally i Wendy.Trebam li ih prihvatiti ili biti protiv njih?Wendy je u Slytherinu,Sally u Gryffindoru kao ja.Znam da je Wendy na završetku 7.godine,a Sally je kao i ja.Wendy sve ove godine nije ništa pokušavala protiv mene.

* * *
Probudila sam se vrlo brzo,taman prije večere.Will,Constanca,Anna,Chase,Hermiona su sjedile u društvenoj.Došla sam do Anne i pitala je jel hoće samnom do Hagrida poslije večere.Pristala je ne sluteći što joj spremamo Blake i ja.Za večerom je bilo kao i obično.
Nakon večere smo se uputile prema Hagridovoj kolibi,no ja sam namjerno rekla Anni da sam nešto zaboravila i da neka sama otiđe do Hagrida,a ja da ću doć.Pri povratku u dvorac,srela sam Blake-a.Oboje smo se smijuljili našem planu.Sad je samo red na njima da se pomire.
Blake i ja smo otišli u Gryffindorske prostore gdje smo izmjenjivali nježnosti.Predložio mi je da za vikend odemo u Hogsmeade samo nas dvoje.On će tražiti dopuštenje kojim može voditi mlađe učenike u tom naselje.
Ubrzo se društvena napunila,a među njima su se našla sretna lica Anne i Rona.Pomirili su se.Naš plan uspio.Anna me zadovoljno gledala.A Ron je bio izvan sebe.
A Sally?Ona je samo gledala,prijekorno.Samoponižavajuće,....

Nastavit će se...

petak, 17.08.2007.

Behind these hazel eyes...

Pozz:)
Kao i Anna vas obavještavam da je post gigantski i da bi mi bilo drago da ga pročitate cijelog,a ne samo dio..


Shot at 2007-08-17
-Nemoguće-šapnula sam Blake-u
-Ja neznam što se ovdje događa-odgovorio je.
-Vjeruj ubrzo ćeš sve saznati i biti će ti sve jasno-rekla sam.
Ušli smo u spavaonicu,a svi koji su pričali naglo su zašutjeli.Blake i ja smo se samo pogledali.Nije nam jasno zašto su zašutjeli.Ja sam otišla ravno u krevet.Nije mi trebalo dugo da zaspim.
Započeo je jadan posve neobičan san.Izašla sam iz škole,i otišla u zabranjenu šumu.Na nebu su se izgubile i najmanje zvjezdice,a šuma je postala crnija nego prije.Hvatala me jeza.No,nisam htjela odustati.Htjela sam se naći licem i lice s Snapeom.I tako sam hodala i hodala,već sam zašla duboko u šumu.Pod mnom je šuškalo lišće,pucale grančice,korjenje se još tu i tamo nalazio.Na svaki najmanji šum sam se okrenula.Odjednom se začuo:Idi samo naprijed.Nema ničega u šumi,osim nas dvoje.Jesi li spremna upoznati drugog mene?
-Snape,ja već znam drugog vas.Nije lako protiv vas,ali nemogu dopustiti da uništite školu-rekoh.
-Delila,Delila..pametna si ti,ali ne prepametna za mene-prozborio je.
Nisam se htjela previše prepirati.Pa sam nastavila hodati.Put se naglo ustrmio,a korjenje je nestalo.Zašla sam u neki ovalni jarak.Svjetlost je tukla ravno u mene.Nisam ništa vidla,samo sam čula Snapeov grohotan smijeh.Dopirao je iz svih strana.Kad je svjetlost nestala,na samo kraju jarka,ugledala sam Malfoya kako besmrtno leži.Pohitala sam k njemu,ali nešto me zaustavilo.
-Što je to-vikala sam.
-To je dementor-reče Snape.
-Što?-pitala sam.
-Službenici Azkabana-reče on.
-Moram do Malfoya-vikala sam.
-Do njega!Zar vi niste u svađi?-ljutito me upitao dok je silazio s drveta.
-Pa nisam ja u svađi s njim,nego Hermiona,ali to ne znači da ga moram ostaviti ovdje.-zbunjeno sam odgovorila.
Snape je samo gledao,i gledao.Pa se malo smijuljio,pa opet bio ozbiljan.Izgledao je kao da je poludio.Pokušala sam se istrgnuti iz naručja dementora,ali bezuspješno.Dok u jednome trenutku nisam osjetila strašnu bol.Bilo mi je kao da mi je netko zabio golemi mač u leđa.Bol je bila neizdrživa.Osjećala sam da klonem,da polako nestajem.Ali nečiji glas me dozivao.Nije to bio Snape.Bila je to Anna.Probudila sam se.Bila sam sva u znoju.Zbunjena i u bolovima.Prvo što sam izustila:
-Malfoy-rekoh.
-Što s njim-reče Anna.
-Malfoy je mrtav-jecala sam.
-Nije-odgovori Anna.
-Kako nije?Ja sam vidjela da ga je ubio.-
-Hey,što ti pričaš?-pita me Anna.
-Snape,Zabranjena šuma,dementor.Što sve znači?-zbunjeno sam pitala.
-Sve si to samo sanjala.-reče Anna.
- Moram do Dumbleodorea-rekoh.
-Prvo se smiri,duboko diši,pa ćeš onda do Dumbyja.-reče
-Ne,moram odmah.-govorila sam osvrćući se oko sebe
-Deli,zaboga,što je s tobom-pitala me Anna s znatiželjnim pogledom.
-Sve ćeš saznati.Kad bi ti sve rekla,nebi mi vjerovala-nervozno sam joj rekla.
-Ne,ja nemogu vjerovati.Jesmo li frendice ili nismo?Prijatelji vjeruju jedni drugima.A što ti izvodiš?-ljutito je rekla.
-Evo obećajem ti,reći ću ti što se događa,ali ne sada.Jednu večer kada će društvena biti prazna,porazgovarat ćemo u miru.Može-pitala sam je.
-Nema problema,ali nema izvlačenja.Sve ćeš mi reći.-odlučno je odgovorila.
-E sori,moram ići.Došla sam samo po knjigu iz OOMS.Zaboravila sam je.-rekla je dok tražila knjgu.

Odlučila sam otići do Hagrida da vidim kako je.Dok sam se spuštala niz stepenice,srela sam Aichu.

-Ej,Aicha-rekoh joj.
-Trebaš nešto?-pitala me.
-Netrebam te ništa posebno.Samo ti želim reći da pripazi na Dracu da mu se nešto ne dogodi.-odgovorih
-A što bi se njemu moglo dogoditi?-reče.
-Gle,neznam,ali ono što sam sanjala,nije nimalo ohrabravajuće.Možda se ne slažem s njim,ali ne želim mu zlo.Dapače,on je od krvi i mesa poput svih nas.Zato malo pripazi na njega.-rekoh joj.
-Ma ok,ja sam možda malo bezobrazna prema svima.Ipak ti nisi tako loša.Vjerujem da bi bile dobre prijateljica da si u Slytherinu.-reče veselim glasom.
-Pa nemoram ja biti u Slytherinu da budemo frendice.Možemo i ovako pričati i razmjenjivati iskustva.Mislim ako želiš.-rekoh joj pružući ruku kao znak našeg druženja.
-Pa to nebi bilo loše.-rekla je pružući ruku kao znak prihvaćanja moga prijedloga.

Prije nego sam otišla do Hagrida,svratila sam do jezera.Nešto posebno me privuklo tamo.Na obali jezera ugledala sam zmiju,govorila je nešto.Nisam mogla razabrati što govori,ali u tom trenu sve se nekako promijenilo.Počela sam govoriti nešto,a neznam ni sam što.A zmija se samo odjednom izgubila.Što sam to rekla da se zmija prepala?
Brzo sam otišla do Hagrida,ali njega nije bio u kolibi,pa sam se trkom vratila u školu da pronađem Harryja.Za njega isto kažu da je jednom razgovarao s zmijom.
Našla sam ga u blagavaonici,nešto je čitao.Nisam pitala što,nego sam odmah započela temu:
-Harry,kada si prvi put razgovarao s zmijom-pitah ga.
-Na drugoj godini.Zašto?-zbunjeno mi odgovori.
-Ja sam upravo nešto rekla zmiji na obali jezera,a sama neznam što-rekoh mu.
-I ti si parsel-ustica kao ja-oduševljno će Harry.
-Što sam ja?-znatiželjno sam pitala.
-Imaš sposobnost razgovaranja s zmijom.-reče on.
-Ali..kako?-
-Obično to imaju Slytherinovi učenici.Ali pogledaj mene.Ja sam Gryffindorac,pa opet imam tu sposobnost.-odgovori.
-Mislim da sam povezala zašto imam to-rekoh mu.
-Što si povezala-pitao me zatvarajući knjigu koju je čitao.
-Nisam vam rekla što sam saznala od Dumbyja onaj dan kad sam bila kod njega-rekla sam mu mičući šiške s očiju.
-Što si saznala?-reče.
-Pa..ja sam kao beba bila oduzeta svojim pravim roditeljima,i smještena Sophiji i Dave-u.-
-Što?-s nevjericom me upitao.
-To što si čuo-rekoh mu.
-Ček,ti nisi prava kći Sophie i Dave-a.Onda čija si?-pitao me.
-Od onog čovjeka koji je pobjegao iz Azkabana.-rekoh.
-Od Siriusa Black?!-
-Da...-
-Ti se to zezaš ili stvarno-totalno zbunjeno me je pitao.
-Ne,stvarno ti kažem.Ja kad sam čula,jednostavno nisam mogla vjerovati-
-Sirius Black je tvoj otac,a majka?-pitao me.
-Joselyn Ziops-odgovorih.
-Ona velepoznata vještica.-u čudu je odgovorio.
-Ali zašto si im oduzeta?-pitao me Harry.
-Dumby kaže da bih ja bila veliko oličenje zla.Povezana s njima,imala bih moć veću nego on.Ova škola nebi postojala.Pohađati bi je mogli samo čistokrvni čarobnjaci,a takvih je malo.-rekoh mu.
-Znam da je glupo ovo što ću ti reći,ali bolje da je ovako ispalo nego onako.-reče.
-Ma nije glupo.-s nekim olakašnjem sam mu rekla i otišla dalje.

Kako nam je profesorica Trelawney zadala brdo zadaće,morala sam do knjižnice kako nešto provjerila.Tamo sam srela uplašenu Lanu.
-Chase,nekako si mi blijeda?-pitah ju.
-I ti bi bila kad bi čula ovo što sam ja čula!-rekla je progutajući veliku knedlu u grlu.
-A što to?-željno sam je upitala.
-Pa ono za Malfoya!-rekla je ciljući na stol za kojim su sjedili učenici Slytherina.
-Što "ono za Malfoya"?Nije li mu se nešto desilo?-pitala sam.
-Da...nešto što nitko nije ni pretpostavljao.-tužno je rekla.
-Što mu se dogodilo?-upitala sam je.
-Pronađen je kod jezera,nije mrtav,nije ni živ.Poput biljke je-reče Chase.
-A tko mu je to učinio?-
-Nezna se.Svatko ima svoja nagađanja.-odg Chase.
-O moj Bože,lijepo sam joj rekla.Zašto mi nisi poslušala?Aicha!-ljutito sam vikala.
Svi u knjižnici su me gledali kao da sam poludila.Padao me mrak,a nisam mogla otići do Hagrida da se s njim posvjetujem u vezi dal da Dumbyju kažem što sam sanjala u vezi Malfoya.Chase me samo pogledala nekim zbunjenim pogledom.Sigurno si je razmišljala o tome kako sam ja u zadnje vrijeme ful čudna.Ali nemogu si pomoći.Sve što sanjam,jednostavno se ostvari na neki način.Pozdravila sam Chase i otišla do madame Pomfrey da vidim kako je Malfoy.Imala sam sreće,madame Pomfrey nije bilo,pa sam na vlastitu odgovornost ušla u bolničko krilo.Ugledavši Malfoya kako leži na rubu smrti i života,počela sam osjećati krivnju.Pa sam počela govoriti:
-Malfoy,oprosti mi.Ja sam kriva.Da sam nekome rekla što sam sanjala,ti nebi sada bio ovdje.Iako se ne podnosimo,ipak nemogu vidjeti nekoga da umire mojom krivnjom.Neka s mene na tebe prijeđe sva moja krepost koju posjedujem i neka nam se ukaže barem nada da ćeš preživjeti,a ja ću učiniti sve što je potrebno,pa ako treba i umrijeti.-
Nakon tog mog izljeva krivnje,otišla sam u društvenu gdje sam srela Annu i Chase.
-Bok-kilavo sam im rekla.
-Prije nego što odeš,smijemo znati što se događa?-pitala me Anna.
-Sad mi se o tome neda raspravljati-rekoh im.
-Sjeti se što si obećala-presječe mi Anna.
-Da,sjećam se.Ali..-
-Nema nikakvo ali,ili sada ili nikada..-ljutito me pogledala.
-Anna mi je rekla da ćete porazgovarati o nečemu dok će društvena biti prazna.A sad je prazna,pa vam se pruži prilika.-reče Chase i krene prema ulazu.
-Nemoj ići,ostani s nama.To se i tebe tiče.Nije lijepo da krijemo nešto od tebe-reče Anna,a mene prostrijeli pogledom.
-Ja nemam ništa protiv-rekoh.
Samo što sam se okrenula,presjekla me strašna bol,u društvenu je zavladao mrkli mrak,prozori su se sami od sebe počeli otvarati i zatvarati.Izgledalo je kao napad duhova.Od boli sam klela na pod,znoj me oblijevao,bol nije prestajala,jedino sam mogla curama reći je:
-Odite po Dumbledore-
-Nemoj nikamo otići-reče Chase
Ništa se nije mjenjalo.Bol je bila sve jača i jača.Posve neizdrživa.Osjećala sam da klonem,da nestajem.Ubrzo se društvena napunila,a do mene je dotrčao Blake,primio me i prenio na krevet.Nitko se nije osudio ništa govoriti.Blake je stalno govorio da ostanem pri svjesti.Ja više nisam bila ni svjesna što se točno događa oko mene.
-Gdje je sad Dumbledore-vikao je Blake.
-Chase i Anna su otišle po njega-reče Mathias iz Ravenclaw-a.
-Otiđi do madame Pomfrey i tražite da vam da nešto da Delila ostane pri svjesti-glasno je rekao Blake.
-Treba ti napitak zvan Korsus-reče Hermiona.
-Kako?-pita Blake.
-Korsus-odgovori Herm.
-Sigurno?Za što on služi?-Blake.
-Da,taj napitak ti je dobar za održavanje svjesti-odlučno će Hermi.
-Onda dobro.Mathias,otiđi tamo i traži taj napitak,a ako nema,onda donesi bilo što-reče mu Blake.
Dok je Mathias otišao,svi su i dalje stajali i gledali što će biti samnom,a Blake me neprestano pljuskao da ostanem pri svjesti.Ja sam u glavi čula glasove.Spominjali su Malfoya.
-On će umrijeti-reče jedan glas.
-Nema mu spasa-reče drugi glas.
-Malfoy-buncala sam.
-Smrt mu je pred vratima-govorili su glasovi.
-Nemože tako-opet sam rekla.
-Ja.-rekla sam.
-Moram do njega...-šaptala sam.
-Kriva sam....za...-opet sam buncala.
-Nitko mu nemože pomoći-reče jedan glas.
-Čak ni ti-reče drugi glas.
-Budem...-rekla sam..
-Moram i ....-rekoh
Glasovi su prestali,a nad mnom se našao Dumbledore,govorio je nešto na čarobnjačkom.Sva snaga me napustila,oči nisam mogla ni otvoriti,a kamoli podići ruku.Pitala sam se što se događa s mnom.Jesam li poludila ili što.Prespavala sam večeru,a probudila sam se njegdje sredinom noći,a jedna je osoba bdjela na mnom.Bilo mi je lijepo vidjeti da se brine za mene.
-Što radiš ovdje?-pitala sam ga.
-Ništa,pazim na tebe.-reče Blake.
-Hvala ti.Zaista si me iznenadio.-odogovorih mu.
-Nemoraš mi zahvaljivati.Nisam ja ovdje bezveze.-reče.
-Zbog čeg si ovdje?-pitala sam ga.
-Da bdijem na tobom,i...-zastane,pa pogleda prema prozora.
-I što?-znatiželjno sam ga pogledala.Bio je toliko sladak,jednostavno prekrasan.Poput mladog mjeseca kad se smije.
-Radije pogledaj pisma koje si dobila tijekom ove noći?-odvrati pogled od mojih očiju.
-Daj mi ih dodaj,molim te-rekoh mu.
Kad mi je dodao pisma,slučajno sam ga ruku,prošli su me trnci.Bila su 4 pisma.Prvo koje sam otvorila bilo je od Chada,a pisalo je:

Delila,

Mislim da je vrijeme da ti se javim.Želim reći da sam se promijenio,da bi htio ispočetka.Ne želim kraj s tobom.Prekrasna si osoba,a teško mi je izgubiti te.Molim oprosti mi za sve.Teško je biti bez nekoga koga voliš,a još teže biti svjestan da te osoba više ne voli.Zato te molim da mi oprostiš.Sjeti se dana kad smo zajedno lutati gradom u kasne noćne sate,gledali zvijezde,smijali se,pisali jedno drugome pjesme.Evo ti i jedna pjesma da ti dokažem da te još volim.

Svaka zvijezda je posebna,
svaka ima svoj sjaj,jedna od njih si ti...
Ljubio bi svaku,ali nijednu kao tebe..
Svaki tvoj osmijeh uljepšao mi je dan..
Ti si bila moja nada,moja sreća..
Trebam te kao Boga,kao vodu..
Dvije riječi trebali bi biti dovoljne,a one su:
VOLIM TE!

Pošlji mi po Sweryji odgovor...molim te još jednom razmisli..

Chad


Rasplakala sam se kao nikad,suze su tekle same od sebe.Nemogu mu oprostiti što je učinio.Dakako da ne.Nisam takva.Blake me samo gledao,dok jednom nije progovorio:
-Smijem znati zašto plače ovako lijepo biće-
-Zašto me nazivaš lijepin bićem-pitala sam ga.
-Zato što ti to jesi-odlučno će Blake.
-Plačem zbog njega,Chada-plačući sam mu odgovorila.
-A tko je Chad-reče Blake
-Moj bivši,želi da se pomirimo,ali ja mu nemogu oprostiti ono što je učinio.-rekla sam.
-Ako nemožeš,nemoj se mučiti-reče.
-S njim sam provela najviše vremena svog života.Od malih nogu se znamo.Neki su nas znali zezati da smo ljubavni par,a to se kasnije i dogodilo.-drhtavim glasom sam rekla.
-Ima drugih ljudi kojima si draga-reče.
-Tko to?-pitah ga.
Približio se mome krevetu,sjeo do mene,uzeo mi ruku,i rekao:
-Ja.Zar ne vidiš?-pitao me.
-Ti?Ali nikada nismo razgovarali,niiti ništa.-zbunjeno sam mu odgovorila.
-Od prvoga trenutka kad sam te ugledao,osjetio sam nešto što nemogu opisati.A sad kad ti se dogodilo pred večer.Mislio sam da ću izludjeti,ali nisam to nikome pokazivao.-odogovori mi.
-Želiš reći da si zaljubljen u mene?-
-Da.Čemu da skrivam.Kome?Samome sebi.Ne dolazi u obzir.-reče.
-Ne mogu ni ja lagati da nisam osjetila nešto kad sam se upoznala onog dana.-rekla sam mu.
-Vidiš?Ništa nam ne fali.Zar nebih mogli pokušati?-upitao me.
-Neznam..-
-Sve tvoje frendice imaju nekog svoga,a ti..Trebala bi pokušati biti sretna,Chad je propustio divnu priliku.Nisam te još potpuno upoznao,ali siguran sam da si dobra osoba-reče Blake.
Htjela sam nešto izustiti,ali stavio je ruku na moja usta.Pogledao me takvim slatkim pogledom,da sam se sva sledila.Ubrzo me poljubio.Nisam mu se opirala.Odvratila sam mu.
Na odlasku je samo rekao da o svemu razmislim.Nisam imala o čemu razmišljati,nego sam mu odmah rekla:
-Hoćeš da pokušamo?
-Zar to zbilja želiš?-pitao me.
-Da..-
-Sigurno?Ne želim te prisiljavati na nešto-rekao je.
-Ne,ovo je moja odluka.A Chad neka osjeti samoću.-rekoh.
Ponovno me poljubio.A onda otišao.Zaspala sam tragom njegovih slatkih usana..
.....

nastavit će se...

ponedjeljak, 13.08.2007.

....

-Ma samo mi recite njihova imena-rekoh.
-Mislim da si čula da je Sirius pobjegao iz zatvora-reče Dumb.
-Dakako da jesam.Ali kakvog to sad smisla ima.Radije mi recite imena mojih roditelja.-inzistirala sam.
-Ima smisla,itekako ima.-reče prof.McGonagall.
-Zaboga,recite mi već jednom.-rekla sam.
-Sirius Black.....je.....-reče Dumb.
-No,što je on?-izlanula sam sam na iglama.
-On...on je..tvoj...otac...-prozborio je Dumb.
Zavladala je tišina.Tako spokojna tišina.
-Nemoguće!Što to govorite?-vikala sam iz sveg glasa.
-Srce,smiri se.Znamo da je to za tebe šok.Ali moraš shvatiti.-reče Sophia.
-Ma kako da se smirim.Upravo ste mi sada rekli da je moj otac upravo Sirius Black.Ali kako?-pitala sam zbunjenim glasom.
-Delila,tebi sad neće biti lako.Sirius je pobjegao iz zatvora samo radi tebe.Ti si njegova nasljednica,a on mora doći do tebe kako bi preko tebe ponovno zavladao Hogwartsom.Salazar je osnovač Slytherina,a on je njegov nasljednik.Znaš li što to znači?-pitao je Dumb.
-Dajte da malo sve povežem.Ja sam znači kći Siriusova,a on je nasljednik Salazara Slytherina.Prema tome,ja bi trebala biti u Slytherinu,a ne u Gryffindoru.Ali kako se to dogodilo?-pitala sam.
-Dok si bila još u trbuhu,ja sam bacio kletvu na tvoju majku.-
-Ali zašto?Što vam je ona bila kriva?-upitala sam ga.
-Nemoj prerano suditi.Tvoja majka i tvoj otac su u to vrijeme bili najveći širitelji crne magije,ali protiv mene nisu mogli.Ali tvojim dolaskom nma svijet sve bi se promijenilo i ti imala veću moć nego ja.Ali mi nismo željeli da Hogwartsom zavlada crna magija.-rekao je Dumb.
-Dobro,a čemu sve to?-rekla sam.
-Gledaj,da si u Slytherinu i da si u komunkaciji s svojim roditeljima,ova škola nebi bila što je sada.Bili bi samo čistokrvni čarobnjaci,a takvih je malo.Zar bi željela da se to dogodi?-upitao me.
-Ne..ne želim,dakako da ne.-prozborila sam.
-Onda nebi bilo ni Hermione,Marthe,Parsy...-reče prof.McGonagall.
-A kako se zove moja majka?-pitala sam.
-Joselyn Ziops.-reče Dave
-A zato se meni prikazao Mecartiap,i rekao mi ono da moram nestati,da sam predstavnik nečeg strašnog.Moram li to učiniti?
-Dakako da ne.Dok si ovdje,Sirius nemože do tebe.-reče prof.Lusder.
-Ali tvoja je zatočena u jednoj palači.-reče prof.McGonagall.
-Zašto-upitah je.
-Splet okolnosti-odgovorila je.
-Kakvih okolnosti?Iako je loša osoba,ne želim da se tako prema njoj odnosite.Smjesta je oslobodite.-naredila sam.
-To je nemoguće.Nije na nama da o tome odlučimo,a pogotovo na tebi.-reče Dumb.
-Jedino tko to može narediti je Cornelius Fudge.-odgovori prof.Lusder.
-O tome ćemo još porazgovarati.-odgovorila sam i izašla iz sobe.
Ispred sobe čekali su Harry i Ron.Željeli su prvo čuti vijesti.A meni nikako nije bilo do razgovora.Samo sam se željela odmoriti i u miru porazgovarati o svemu.
...
U društvenoj sobi sam naišla na Mayu.Nešto je čitala.Pogledah naslov knjige koji je bio otisnut zlatnim slovima,a glasio je:Borba s najzloglasnijim bićima.
Ona je oduvijek voljela čitati takve stvari.Stoga je nisam htjela ometati.
Ubrzo je u sobu došao Tom,a za njim Marcus.Oboje su bili nešto namrgođeni.
-Hello-rekoh im.
-Šta želiš?-reče Marcus.
-Ništa,ali što je?Što ste tako namrgođeni?-pitala sam ih.
-Snape..koja je to debilčina!-reče Tom.
-Hello dečki,šta je bilo?-navaljivala sam.
-Wood je želio da je i Tom upadnemo u metlobojski tim,ali Snape to ne dopušta.Kaže kako školska pravila kažu da u timu nesmiju biti braća blizanci.-reče Marcus.
-Ali kako?Pa u njihovom timu su dvije sestre blizanke(Ixara i Serta).-rekoh.
-Pa mi smo mu to i rekli.Ali on kaže da su se one ubacile još skroz na početku školovanja,znači još u na 1.godini.-ljutito odgovori Tom.
-Zašto ne odete k Dumbyju?On će vam pomoći.-predložila sam im.
-E idemo odmah sada.-reče Marcus.
Kada su otišli,zaputila sam se prema sobi.Kada sam ušla sve je bilo razbacano.Roba je bila pobacana na podu,krevet prevrnut,ladice pootvarane.Kad sam išla gledati što mi fali,naišla sam na pismo.Bilo je u smeđem pergamentu,a tiskano je bilo crvenom krvavim slovima.
Odmah sam ga odlučila pročitati,ono što sam odmah skužila,bilo je to da nije imalo hogwartski pečat.Otvorila sam ga,a iz njega je izlazio vrlo gadljiv miris.Imalo je miris poput ustajalih jaja.Ali ipak sam ga otvorila i pročitala:

Delila Edna Black Ziops,
moramo je nazvati tvojim pravim imenom kako i zaslužuješ.Sigurno se pitaš tko ti šalje pismo.Tvoj otac,Sirius Black,mora nekako doći do kćeri.Ona je njegova krv,njegovo potomstvo i njegova budućnost.Već znaš pravu istinu,za koju je kriv Albus Dumbledore.Da on nije bacio onu kletvu,mi bi sada bili prava obitelj.Tvoja majka je zatočena u jednoj palači u Wooresu,na jugu Jewezia.Nažalost jedini to može narediti oslobođenje je Cornelius Fudge,ali njega čuvaji stražari Azkabana.Stoga te molim da pokušaš Corneliusa nagovoriti da potpiše kako bi mogli osloboditi tvoju majku.

Sirius Black

Netko mi je istrgnuo pismo iz ruke.Pogledah tko je to,al nije bilo nikako.Pisma više nije bilo,samo je na krevetu ostao štapić,dug kojih 33 cm.Uzela sam ga u ruku,odjednom mi se prikaže nekakvo oko.Osjećala sam da mi se koža prži,glava bi je bila kao tempirana bomba.Pokušala sam pustiti štapić,ali on kao da se zalijepio.Počeli su se čuti neki glasovi.Ali nijedan nisam mogla razabrati,sve je bilo ispetljano.Sve oko mene bilo je u magli,nisam znala ni gdje sam.Onda sam čula glas koji je govorio:Uđi u ovaj svijet.Vidjet će mnogo toga što te zanima.Ja sam Sirius Black.Želiš li ući,samo klimni glavom.
Lagano sam klimunla,a preda mnom se pojavi lik Siriusa.Izgledao je tako stvarno.Poželjela sam zagrliti.Ali nisam mogla.Hodala sam za njim do nekakvih vrata kojia bijahu obrasla bršljanom.Ona bijahu tamno-smeđe boje,počela se ljuštili boja.A iza tih vrata nadimao se veliki toranj s jednim prozorom.Jedino se čarolijom moglo ući u taj toranj.Sirius je rekao:Ovdje je zatočena tvoja majka.Nadam se da bi ona željela vidjeti te.Iz daleka je netko trčao,došao do Siriusa,šapnuo mu nešto.Sirius se naglo promijenilo boja lica,oći mu postale vodene,a riječi nisu izlazile.Prije nego što je išta rekao,progutao je veliku knedlu u grlu,pa rekao:Delila,tvoja majka je upravo preminula.Predugo je provela u ovome tornju.U tom trenutku sam se našla na podu spavaonice,znojna i uplašena.
...
Odjednom se u sobi pojavi Hermiona da me obavjesti da se svi domovi moraju pojaviti u dvorani za pola sata.Hermiona je primjetila da nešto nije u redu.
-Ej,što je s tobom?Nekako mi izgledaš izmučeno-reče ona.
-Ma ne brini se.Nije mi ništa-odgovorih.
-Sigurno-pitala je.
-Da,najsigurnije.-rekoh joj.
-A što ovaj štapić radi na tvom krevetu.Njega ne koristiš na satovima,zar ne?-tražila je od mene odgovor.
-Ne koristim ga.A ostalo ću zadržati za sebe.-osorno sam joj odgovorila.Jedino sam je se tako mogla oterasiti.
Vrijeme je procurilo za tren,a u dvorani su odjekivali glasovi učenika koji su razgovarali o tome što je to tako važno da smo s morali okupiti.
Na putu do dvorane,srela sam Mayu,opet je bila u suzama.Znala sam što je na stvari.Presrela sam je i pitala:
-Dean,zar ne?-
-D-d-d-a-a-..-reče.
-Reci što ti je rekao,pa ću ja sad malo njim porazgovarati!-rekoh joj.
-Ne,ne trebaš.Tako s njim ništa nebi imalo smisla.A ni Dumbledore nebi dopustio da mu unuk hoda s nekoh klinkom.-jucajući reče.
-Da to više nisi ponovila!Ti nisi klinka,ti si odrasla cura koja ima pravo na sve.A Dean,makar je Dumbyjev unuk,nesmije pljuvat okolo po drugim.Stoga reci što ti je rekao-izderah se na nju.
-Rekao je da si ne umišljam neke stvari kojih nema.Da bi radije bio s Argusovom kćeri,nego s menom.Da sam mu užasno odbojna.I da još klinka.-ispričala mi je Maya.
-Ok,ja ću s njim porazgovarati.Ne brini.Sve biti riješeno.A sad idemo u dvoranu,da vidimo što nas treba Dumby.-rekoh.
Ušle smo,sve je vrvilo od glasova.Sjela sam do Rona.Htjela sam ga nepto pitati,ali Dumbledore me preduhitrio i viknuo:
-Tišina!-
U dvorani je zavladao muk,samo se za stolom Slytherina čulo tiho hihotanje i smijuljenje.Pa prof.McGonagall nastavi:
-Draga djeco,okupili smo se kako bi vam predstavili novog učenika Blakea Rivera.On pohađa 7.godinu,a došao je iz velepoznate škole Xaterway u Novom Zelandu.-reče prof.McGonagall.
Kad je prišao k stolu profesora,uzeo razredni klobuk,stavio ga na glavu,ali klobuk je samo šutio.Dok odjednom nije progovorio.Govorio je kako je pametan i da bi uspio u Slytherinu,no da će ga ipak staviti u Gryffindor.
Svi Gryffindorci su klicali od ponosa.Promatrala sam ga,bio je izuzetno lijep.Plavih očiju,plave kose,prekrasno bijelih zubi.Srce mi se posebno zaigralo.
Svi su sjeli za stol svoga doma,a Dumby me pozvao da pokažem Blakeu školu,društvenu prostoriju,učionice,te mjesta na koja nikako nesmije zalaziti.
-Nema problema,ravnatelju-rekoh.
-Znači ti si naš novi učenik i upao baš u Gryffindor.-upitah ga.
-Da,to sam ja.Blake River.Nego,smijem znati tvoje ime i koji si dom-pitao me.
-Naravno,Delila Edna Potter,u Gryffindoru sam.-odgovorih
-Lijepo,lijepo-reče on.
-Jesi li spreman za obilazak?-
-Uz ovaku ugodno društvo bi svatko morao biti-reče.
Tako smo se upustili u razgovor,a vrijeme je proletilo u mahu.Pokazala sam mu sve pohvalnice našeg doma,predstavila mu članove Gryffindora.Objasnila mu zašto je zabranjen 3.kat,koji nastavnik što predaje,i bla bla..
Bilo je negdje oko ponoći,pa samo se morali vratiti u spavaonice da nas slučajno ne sretne Snape ili Argus Filch,jao si ga nama.Rekla sam mu koja je lozinka za ulaz:Setus pares
Kad smo ušli u društvenu,začuli smo tihe glasove,a razabrali smo o kome je riječ.Bila je riječ o ....


nastavit će se..

subota, 11.08.2007.

...

Gledala sam zvijezde i vidim nešto na nebu neobičnoga oblika.Odmah sam zazvala Hermionu koja se upravo vraćala s večere.

-Ej,molim dođi ovo vidjeti-rekla sam joj.
-Što?-odbrusila mi je.
-Dobro samo sam ti htjela nešto pokazati.Nemoraš odmah tako reagirati.-rekoh joj.
-Sorry,nije namjerno.Draco me je razljutio.-
-Što ti je rekao-
-Znaš ono o čemu smo razgovarale.U vezi mene i mog porijekla-reče ona.
-Da znam,pa što je rekao-upitala sam je.
-Zamisli ovo.Došao je do mene,uz to se cinički smijao,i rekao:"Vidi,vidi,još jedna mutnjakuša.Zar ih nije previše u Hogwartsu."-reče.
-Molim?Zar je taj Draci toliko glup.Kako bi bilo da mi njemu očitamo bukvicu.O tome nitko netreba znati.-odgovorim joj.

-Mogu vam ja pomoći u osveti-reče Davis
-Davis,reci što si čuo?-rečem mu.
-Pa,nije da sam prisluškivao,ali bilo mi je zanimljivo,pa sam odlučio do kraja čuti o čemu se razgovarate-reče on.
-A što ti imaš s njim?Nikad ti ništa nažao nije učinio,tako da se ne petljaj.-odbrusi mu Hermiona.
-A neće baš ići tako.Ili vam mogu pomoći ili ću vas razotkriti Dumbledore-u.Pa sad birajte-cinički nas pogleda i ode.

Hermiona i ja smo se samo gledale.Morale smo sve potanko objasniti Davisu ili će nas otkriti.A to nikako nismo željele.
Ubrzo je društvena prostorija bila puna.Odlučila sam ranije u krevet kako bi se odmorila i pripremila za sutrašnji sat Obrane od mračnih sila na kojem smo trebali naučiti se obraniti od pertiusa (malenih službenika velestručnih maga).Ti su pertiusi imali sposobnost da drugoj osobi prikažu budućnost,ma kakva ona bila.
Glasovi iz društvene prostorije nisu se razišli do ponoći,tako da sam razmišljala na koji način napakostiti Dracu.I tako sam smislila jedan orginalan plan koji će se Hermioni sigurno svidjeti.

...

Zraka svjetlosti probijala je kroz prozor i probudila me.Jedino sam ja ostala zadnja spavati,dok su drugi već bili u blagavaonici i slušali najnovije vijesti iz Dnevnog proroka.Na putu do blagavaonice srela sam Snape-a koji me promatrao prodornim pogledom.On uvijek nešto mrmlja u sebi što je činio i ovog puta.
-Delila,jel tako?-pitao me.
-Da,tako se zovem.Dobro ste informirani.-rekla sam mu.
-Mislim da kasnite na doručak.-nasmijao se i otišao.
Putem do blagavaonice srela sam Melina koji je bio iz Hufflepuffa.Izgledao je zastrašujuće čudno.Ali nisam na to toliko obraćala pažnju.Ali nešto sam zamijetila na njegovom licu.Oči su mu bile nekako veće veličine nego obično.
Ušla sam u blagavaonicu,učenici su već bili pri kraju s objedom.Sjela sam do Rona.
-Pa di si ti dosada?-pitao me.
-Zaspala sam.Zašto me pitaš?-odgovorih mu.
-Sad smo doznali da je Sirius Black pobjegao iz Azkabana i gubi mu se svaki trag.A znaš li što to znači?-nervozno je odgovorio.
-Molim?!Pa kako mu ju uspjelo?-pitah ga.
-Svi su iznenađeni,predstavljeno je kao strogi zatvor iz kojeg je nemoguće pobjeći.-reče on.
Odjednom uleti veliki broj sova,među njima i moja Swerya noseći veliki paket.Brzo sam ga otvorila i pronašla unutra pismo,kuglicu za snalažljivost,najnoviji čarobni štapić i pismo s Hogwartskim pečatom.
Pismo je stizalo od strine Meryl.A pisalo je:

Draga Delila,

šaljem ti ovu kuglicu i čarobni štapić iz posebnoga razloga.Pošto sama znaš da sam vrhunski stručnjak u proricanju budućnosti,tako sam u snu vidjela nešto što mi je zaokupilo posebnu pozornost,a nitko se u našoj familiji tomu nije nadao.Nikada se o tome nije pričalo pred tobom niti međusobno.Smatrali smo da tebe to neće zadesiti.A stvar je vrlo delikatna.Ali ipak ti je moramo ispričati i upozoriti te na neke stvari.Stoga mi se javi danas u 15 h u sobi 13 na drugom katu.Očekujem te.

Strina Meryl

Sljedeće pismo bilo je zelenom pergamentu.Imalo je pečat.Otvorila sam ga i krenula čitati,a zapisano je bilo:


Delila,polaznica 5.godine čarobnjačke škole u Hogwartu,naređeno nam je da vam odredimo petosatnu kaznu zbog nepoštivanja školskih pravila.Takvu kaznu odredio je Snape.Kazao nam je da se danas ujutro lutali po školi sami samcati.Voljeli bi da nam objasnite svrhu vašeg lutanja po školi kako bi mogli odrediti gdje ćete i s kime odrađivati kaznu.Nadamo se da vam je strina poslala pismo u kojem vas traži da se pojavite u sobi 13 kako bi vam mogli objasniti što je željela kazati u svome pismu.Prisutni bit će:ja osobno(Dumbledore),strina Meryl,majka Sophia,otac Dave,prof.Lusder,prof.McGonagall.

Ravnatelj škole,Albus Dumbledore

Ron,Harry i Hermiona su me promatrali s pogledom punim znatiželje,a ja ni sama nisam znala što da im kažem.Bilo mi je toliko zamršeno da me čak bilo strah pojaviti se tamo u 15 h.Što li ću saznati.
Svi zajedno uputili smo se u učionicu na sat Obrane od mračnih sila.Snape je ušao i zalupio vrata.Nešto nije bio dobre volje.Promatrala sam ga,a on me samo jednom ošinuo tako bolesno teškim pogledom da sam osjetila neku neobjašnjivu bol u prsima.
Govorio nam je o pertiusima,kako on žive i kako svatko od njih to postaje.Sat je bio prilično dosadan za razliku od onakvog kakvog sam ja očekivala.
Jedva sam čekala da se oglasi zvono.
Za ručkom su mi Harry,Ron i Hermiona rekli da im obavezno moram ispričati što znači ono pismo moje strine.Ubrzo je bilo 15 h,a ja sam se već uputila prema toj sobi.Ušla sam,a svi pogledi bili su uprti u mene.
Onda je Dumbledore započeo:
-Okupili smo se ovdje kako bi Delili pojasnili pismo njene strine,dakako svi znamo da je došlo vrijeme da ona sazna strašnu prošlost.Iako nikome od nas nije lako nekome reći nešto što nezna cijeli život,ali istina jednom mora izaći na vidjelo.-reče on.
-Molim vas,zaboga,što ja to moram saznati?-pitala sam.
-Delila,ti si jedna vrlo pametna učenica i nama je zaista teško nekome priznati nešto što mu baš neće lijepo zvučati.-reče prof.McGonagall.
-Dobro,bit ću smirena što je više moguće kako bi to nešto što vi tajite prihvatila što realnije.-prozborila sam.
-Srce,što bi učinila kad bi ti netko od nas rekao da si ti..-reče Dave.
-Što sam ja?-rekla sam.
-Ti..Dumbledore,molim vas,vi joj recite.Ja nemam snage nešto takvo joj reći.-propiskuta Dave.
-Dave,ne plaši je.Najbolje da joj to sve Dumbledore kaže.-reče Sophia.
-Ovako Delila,reci ti meni jesu li ti se kada događale čudne stvari?-pitao je Dumb.
-Hm,neznam na kakve čudne stvari mislite.-rekla sam.
-Na one koji se inače ne događaji,bilo u snu ili u zbilji.-odgovorio je.
-Pa,...ima nešto što nisam nikome rekla.Mislim da je to samo san,a činio se tako stvaran.-rekoh.
-Reci što si sanjala,moramo to znati.Možda nam nekako to pomogne,da ti lakše rečemo istinu.-rekao je prof.Lusder.
-Bilo je to još na 2.godini kada još nisam upoznala ni Davis,Paisu,a s Hermionom,Harryjem i Ronom sam bila u tako-tako odnosima.Bila sam sama u društvenoj prostoriji,odjednom sam osjetila veliku težinu na ramenu kao da se netko oslonio na mene.Pokušala sam dozvati nekoga u pomoć,ali glas mi je zapeo.I kad sam se opustila,to nešto je jednostavno nestalo.Samo je nestalo,kao da ga nije ni bilo.To me užasno mučilo.Ubrzo sam utonula u san,ali to slično se ponovilo.Opet sam sjedila u društvenoj prostoriji,ali tad sam bila pravilni obris sjene koja je bila u sobi.Podsjećao me na Mecartiapa.Ali zašto na njega.Pitala sam ga što želi od mene,ali nije ništa odgovorio.Samo se smješkao.Onda sam uzela štapić i izgovorila dosad nikad izgovorenu čaroliju,čak neznam odakle je znam.Glasila je:"Sihurisn lumopsud kerilus derib",a on je nestao.Bilo je tako mirno samo neko vrijeme,ali ubrzo se ponovio san.To me pomalo zabrinulo.No,ovog puta sam pokušala izvući nešto iz njega.
Kad sam ga pitala što želi,on je tiho prozborio da želi da nestanem,da sam ja predstavnica nečeg strašnog.I nestao je."
-I ti to nikad nisi nikome rekla,zaboga-reče Dumb.
-Pa kako sam mogla,mnogi bi pomislila da poludila i da me stvarno treba isključiti iz škole.Ali ja to nikako ne želim.-rekla sam.
-Dobro,dobro.Nećemo sad zbog toga što nisi nikome rekla,dizati veliku frku.-Dumb.
-Nego da ti protumačimo taj san.Sve to što ti je Mecartiap rekao nije bezvezno.Ima svoje veze.Cijela tvoja obitelj potječe iz loze Gaertovih,a ti potječeš iz loze Blackovih.-ispričao je Dumb.
-Što?Ček,ček!Jesam li ja to dobro povezala,ja iz loze Blackovih,a oni iz Gaertovih.Pa to znači da ja ne pripadam njima.Ali čitavog života sam kod njih,njih sam zvala mama,tata.-jecajući sam rekla.
-Delila,smiri se.Moraš ostati sabrana.da ćuješ sve ostalo-reče Dumb.
-Tko su moji mama i tata,gdje su?-vikala sam.
-Želiš ih upoznati?-upitala je prof.McGonagall.
-Da...-propiskutala sam.
-Dobro,nemožemo ti ih sad pokazati,ali ti možemo reći barem njihova imena-reče prof.McGonagall.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.